Pravilno postupanje

Uzorni odgovor

1. Da li imam pravo da prisustvujem primopredaji?

Da. Prema članu 168 Zakona o izboru narodnih poslanika, posmatrač prati rad biračkog odbora od primopredaje izbornog materijala pre glasanja do okončanja primopredaje posle glasanja. Prema članu 166, organ za sprovođenje izbora je dužan da mi omogući nesmetano posmatranje svake izborne radnje. Akreditacija RIK-a je dokaz da mi to pravo pripada.

2. Šta radim, a šta ne radim?

Pokazujem akreditaciju i mirno kažem službeniku: „Prema članu 168 Zakona o izboru narodnih poslanika, posmatrač ima pravo da prati primopredaju izbornog materijala.” Ako mi i posle toga ne dozvoli prisustvo, ne insistiram. Odmah javljam koordinatoru i ostajem u zgradi dok ne dobijem uputstvo.

Ne ulazim silom, ne raspravljam, ne pretim prijavama i ne tražim od službenika da se legitimiše. Ne podnosim prigovor na svoju ruku i ne objavljujem ništa na društvenim mrežama.

3. Šta beležim i kada javljam koordinatoru?

Beležim: vreme dolaska (13:45), mesto (zgrada opštine, sala za primopredaju), funkciju osobe koja mi je uskratila prisustvo (službenik LIK-a) i njeno ime ako ga je sama navela, njene doslovne reči („Na primopredaju ionako ne mogu posmatrači”) i činjenicu da je primopredaja za moje biračko mesto, prema njenim rečima, obavljena u 12 h umesto u zakazanih 14 h.

Koordinatoru javljam odmah, najkasnije u roku od 15 minuta.

Zašto je odgovor ovakav

Dobar odgovor ima tri dela, isto kao pitanje:

• pravni osnov: znam svoje pravo i znam gde piše;
• postupanje: šta konkretno radim i šta izbegavam;
• činjenice: ko, šta, gde i kada, bez procena i komentara.

Rečenica „Već to što je vreme pomereno znači da ih zakon ne dotiče” je procena. Rečenica „Primopredaja je obavljena u 12 h umesto u 14 h” je činjenica. Koordinatoru i pravnom timu potrebne su činjenice.

Izveštaj je najvažniji deo vašeg posla

Na izborni dan najviše vredi treći deo, odnosno ono što ste zabeležili i prijavili. Posmatrač ne može sam da ispravi nepravilnost. Koordinator i pravni tim mogu da postupe, ali samo na osnovu vašeg izveštaja: ono što niste zabeležili, za misiju se nije ni dogodilo.

Dobar izveštaj je kratak, jasan i proverljiv. Svaka rečenica sadrži podatak koji neko drugi može da proveri: vreme, mesto, funkciju osobe, tačne reči ili broj. Ne pišemo utiske, pretpostavke ni opširna objašnjenja. Uzorni odgovor iznad staje u nekoliko rečenica, a sadrži sve što je timu potrebno.

Zašto odgovor ne može biti samo „pozvaću koordinatora”

Javljanje koordinatoru jeste obavezno, ali je to samo jedan od koraka:

• Koordinator nije na licu mesta. Pravo morate izneti vi, u trenutku kada vam ga uskraćuju. Ako se to ne uradi tada, kasnije ništa ne može da se ispravi.
• Poziv bez podataka ne pomaže. Ako ne zabeležite vreme, funkciju osobe i tačne reči, koordinator i pravni tim nemaju na osnovu čega da postupe.
• Pitanje je imalo tri dela, a odgovor „pozvaću koordinatora” pokriva samo deo drugog. Isto važi i za izborni dan: izveštaj „zvao sam koordinatora” ne govori šta se dogodilo.

Napomene na pojedine odgovore

• Posmatrač ne „kontroliše”. Prati, beleži i izveštava. Kontrolu sprovode članovi biračkog odbora.
• Ne tražimo lične podatke i ne pominjemo tužbe. To eskalira situaciju. Beležimo funkciju, a ime samo ako je vidljivo ili ga je osoba sama navela.
• Ne navodimo članove zakona koje nismo proverili. Član 161 ZINP uređuje prijavu domaćih posmatrača, a ne ometanje posmatrača. Pravnu kvalifikaciju određuje pravni tim.
• Uvid u zapisnik o primopredaji možete zamoliti, a fotografisati ga možete samo uz dozvolu. Ako vam to ne dozvole, zabeležite i to.
• Primopredaja za drugo biračko mesto: možete je pratiti ako je to biračko mesto na teritoriji lokalne izborne komisije za koju ste akreditovani (čl. 164). Ne možete je pratiti ako je tu već prisutan drugi posmatrač naše misije, jer dva predstavnika iste organizacije ne mogu istovremeno biti prisutna (čl. 164).
• Dolazak ranije je dobra praksa i preporučujemo je.
• Dokle posmatrač sme da ide? Pravo iznosite jednom, mirno, uz navođenje člana zakona. Time ne „sprovodite pravila”, već samo kažete na šta imate pravo. Ako vam i posle toga ne dozvole prisustvo, tu se zaustavljate: ne ponavljate zahtev, ne objašnjavate drugima njihove obaveze i ne ulazite u raspravu. Sledeći korak preuzimaju koordinator i pravni tim.
• Primopredaja nije formalnost. Zapisnik o primopredaji sadrži spisak materijala i broj glasačkih listića koje je odbor preuzeo, kao i broj sigurnosne zatvornice na vreći. Listići se prebrojavaju kada materijal stigne na biračko mesto, a taj broj mora da se slaže sa zapisnikom o primopredaji. Zato je važno da znamo kako je primopredaja obavljena i šta je u zapisnik upisano.
• Nezavisnost misije. Posmatrač ne deluje preko kontrolora ni preko predstavnika stranaka i ne pokušava da „dovede u red” člana odbora. Sve što primetite prijavljujete isključivo kroz misiju: koordinatoru, a preko njega pravnom timu.
• „Javiću u grupu” je u redu samo ako je reč o internom kanalu misije koji je odredio koordinator. Informacije sa terena ne objavljujemo u javnim grupama ni na mrežama.

Pravilno postupanje

Uzorni odgovor

1. Da li je ovo nepravilnost? Na osnovu čega?

Da. Pre početka glasanja birački odbor utvrđuje da li je izborni materijal potpun i ispravan i da li glasanje može da počne (ZINP čl. 88). Ako materijal nije potpun, odbor o tome odmah obaveštava lokalnu izbornu komisiju (čl. 89). Sprej spada u minimum materijala bez kog glasanje ne može da počne, jer se prst svakog birača obeležava pre uručenja listića.

2. Šta radim, a šta ne radim?

Pre 7 časova jednom, tiho i mirno, ukazujem predsedniku biračkog odbora: „Izvinite, sprej je deo minimuma materijala bez kog glasanje ne može da počne.” Ako odbor ipak otvori biračko mesto, ne insistiram. Izlazim i javljam koordinatoru, jer telefon na biračkom mestu ne smem da koristim (čl. 168). Zatim se vraćam i nastavljam da pratim.

Ne zahtevam da se otvaranje odloži, jer to odlučuje odbor. Ne ponavljam primedbu, ne pokazujem dokumente, ne raspravljam, ne obraćam se biračima i ne komentarišem pred prisutnima.

3. Šta beležim i kada javljam koordinatoru?

Beležim:

• vreme kada je utvrđeno da spreja nema (6:45) i broj biračkog mesta;
• šta je predsednik izjavio posle telefonskog razgovora („Doneće sprej za sat-dva”);
• vreme otvaranja biračkog mesta (7:00) i ko je odlučio da se otvori;
• da li sam ukazao predsedniku i šta je odgovorio;
• vreme kada je sprej stigao;
• procenu broja birača koji su glasali bez obeleženog prsta;
• da li je nedostatak upisan u Zapisnik o radu biračkog odbora.

Koordinatoru javljam odmah, čim odbor odluči da otvori biračko mesto bez spreja, a najkasnije u roku od 15 minuta (nivo ŽUTO).

Zašto je odgovor ovakav

Posmatrač ne može i ne treba da spreči otvaranje biračkog mesta. Njegov posao je da nepravilnost jednom mirno saopšti predsedniku odbora, a zatim da je tačno zabeleži i prijavi. Kao i u prvom scenariju, najvažniji je treći deo: vreme bez spreja i broj birača bez obeleženog prsta pokazuju koliko je nepravilnost ozbiljna. Bez tih podataka misija ne može ništa da uradi.

Beležimo samo ono što smo videli i čuli. Ako je predsednik telefonirao, ne pišemo „obavestio je LIK”, nego „predsednik je telefonirao i potom izjavio da će sprej biti dostavljen za sat-dva”. Jedan od vas je to odlično primetio.

„Zamka” u ovom scenariju: posmatrač, a ne kontrolor

Ovaj scenario je namerno postavljen tako da vas navede da razmišljate kao član biračkog odbora. Mnogi odgovori su glasili „biračko mesto ne sme da se otvori”, „glasanje ne može da počne” ili „treba zaustaviti nepravilnost”. Sa stanovišta zakona to je tačno, ali to je pogled kontrolora, a ne posmatrača.

Razlika je u ovlašćenjima:

| Kontrolor (član biračkog odbora) | Posmatrač |

| --- | --- |

| Učestvuje u odlučivanju odbora Može da zahteva da se otvaranje odloži dok sprej ne stigne Zahteva da se primedba unese u Zapisnik o radu biračkog odbora Formalno postupa po nepravilnosti | Ne učestvuje u odlučivanju i ne izdaje zahteve Jednom ukazuje predsedniku odbora Beleži šta je odbor uradio, uključujući da li je kontrolor zahtevao odlaganje ili upis primedbe Javlja koordinatoru, a primedbu unosi u Zapisnik o posmatračima prema formulaciji pravnog tima |

Zato pitanje „da li je ovo nepravilnost” ne znači „šta ćete preduzeti da je sprečite”. Posmatrač prepoznaje nepravilnost da bi je tačno zabeležio i prijavio, a ne da bi je ispravio. Ako u odgovoru pišete šta odbor treba da uradi, odgovarate na pitanje koje nije postavljeno. Ako pišete šta ste videli, zabeležili i kome ste javili, odgovarate kao posmatrač.

Odgovori na vaša pitanja

Da li uopšte smemo da se obratimo predsedniku biračkog odbora?

Da. Zakon ne propisuje kako posmatrač saopštava zapažanja, ali pravila misije, usvojena na obuci, predviđaju da posmatrač uočene nepravilnosti saopštava isključivo predsedniku biračkog odbora, tiho, diskretno i usmeno. Ometanje rada odbora nije jedna mirna rečenica, već insistiranje, rasprava, ponavljanje ili glasno komentarisanje. Zato pravilo glasi: jednom, kratko, činjenično, i tu se zaustavljate. Na taj način nikome ne dajete razlog za udaljavanje. Ne obratiti se uopšte predsedniku je previše pasivno: tada nema ni zapisa da je odbor bio upozoren.

Šta ako predsednik uvaži primedbu? Da li i tada javljam koordinatoru?

Da, ali kratko i bez uzbune. Nedostatak materijala je činjenica koju misija prati, jer može da se ponavlja i na drugim biračkim mestima iste komisije. Primer izveštaja: „BM 13, 6:45 nedostaje sprej. Predsednik obavestio LIK, otvaranje odloženo. Sprej stigao u 7:40, BM otvoreno u 7:45.”

Da li nedostatak spreja automatski poništava glasanje?

Ne. Razlozi zbog kojih lokalna izborna komisija po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu navedeni su zatvoreno u čl. 116 ZINP, a nedostatak spreja nije među njima. Ipak, to je ozbiljna nepravilnost: birači bez obeleženog prsta mogu da glasaju još jednom na drugom biračkom mestu. Da li će i kako biti iskorišćena u postupku zaštite izbornog prava, procenjuje pravni tim, i to na osnovu vaših podataka.

Ko odlučuje da li će se otvaranje odložiti?

Birački odbor (čl. 88). Lokalna izborna komisija se obaveštava i dostavlja materijal, ali odluku o tome da li glasanje može da počne donosi odbor.

Napomene na pojedine odgovore

• Ne „zaustavljamo” nepravilnost, ni direktno ni indirektno. Posmatrač ukazuje, beleži i prijavljuje. Ispravljanje je posao odbora, a dalje postupanje posao koordinatora i pravnog tima.
• Ne pokazujemo priručnike, skripte ni članove zakona predsedniku odbora i ne nižemo članove jedan za drugim. Jedna rečenica je dovoljna. Sve preko toga lako postaje rasprava.
• Na biračkom mestu ne fotografišemo materijal ni zapisnike. Neovlašćeno fotografisanje je narušavanje reda (čl. 98). Izuzetak su fotografije Zapisnika o posmatračima i priloga, po proceduri misije.
• Pišemo beleške, ne „zapisnik”. Jedini zapisnik koji posmatrač popunjava je Zapisnik o posmatračima, i to na kraju smene, prema formulaciji pravnog tima.
• Pravnu kvalifikaciju ostavljamo pravnom timu. Ako se zapisnik o primopredaji i stvarno stanje ne slažu, to beležimo kao činjenicu. Da li je reč o grešci ili o krivičnom delu, ne procenjuje posmatrač.
• Rok za javljanje je što pre, a najkasnije 15 minuta od uočavanja nepravilnosti.
• Kodeks ponašanja članova posmatračke misije deo je materijala sa obuke. Ko ga nema, neka se javi svom koordinatoru.
• Nepristrasnost važi i u našim internim razgovorima. Posmatrač nema „svoje ljude” u biračkom odboru i ne oslanja se na to da će neko drugi intervenisati. Ne komentarišemo stranke ni njihove namere. Na biračkom mestu nas zanimaju samo činjenice, bez obzira na to ko je u odboru.

Pravilno postupanje

Uzorni odgovor

1. Da li je ovo nepravilnost? Na osnovu čega?

Da, u oba slučaja. Prema čl. 98 Zakona o izboru narodnih poslanika, red na biračkom mestu je narušen kada se na biračkom mestu ili neposredno ispred njega ističu simboli stranaka i podnosilaca lista ili drugi propagandni materijal. Ako se u jednom objektu nalazi više prostorija za glasanje, biračkim mestom se smatra ceo objekat. Zato je plakat u hodniku škole plakat na biračkom mestu, a deljenje kalendara kod ulaznih vrata je isticanje propagandnog materijala neposredno ispred biračkog mesta.

2. Šta radim, a šta ne radim?

Jednom, tiho i mirno, ukazujem predsedniku biračkog odbora: „Izvinite, kada je u zgradi više biračkih mesta, cela zgrada se smatra biračkim mestom (čl. 98). Plakat je u hodniku, a kod ulaza se dele materijali liste.” Ako ne reaguje, ne insistiram. Pre otvaranja proveravam da li je plakat uklonjen, a tokom dana povremeno proveravam ulaz.

Ne skidam plakat sam. Ne prilazim muškarcima ispred ulaza, ne tražim od njih da odu i ne fotografišem ih izazovno. Ne raspravljam sa predsednikom.

3. Šta beležim i kada javljam koordinatoru?

Beležim:

• vreme (6:30) i broj biračkog mesta;
• gde je plakat (oglasna tabla u hodniku) i čiji je;
• broj osoba ispred ulaza, šta nose i šta dele;
• doslovne reči predsednika: „To je hodnik, nije naša prostorija. A ovi napolju nisu naša briga, oni su na ulici.”;
• da li je i u koliko sati plakat uklonjen i da li su osobe ispred ulaza otišle.

Ako se materijal ukloni pre otvaranja, situaciju prijavljujem u redovnom izveštaju (nivo ZELENO). Ako ostane posle otvaranja ili se deljenje materijala nastavi, javljam koordinatoru odmah.

Zašto je odgovor ovakav

„Zamka” u ovom scenariju je izjava predsednika: „To je hodnik, nije naša prostorija.” Ona proverava da li znate da se, kada je u zgradi više biračkih mesta, cela zgrada smatra biračkim mestom. Jedna od vas je to tačno navela, i to je najjači argument u ovoj situaciji.

Dobro je i što je više vas predložilo da se zabeleže doslovne reči predsednika. Upravo takva beleška kasnije pokazuje da je predsednik nepravilnost primetio, a nije reagovao.

Odgovori na pitanja iz diskusije

Važi li pravilo od 50 metara?

Većina vas se pozvala na 50 m. Zakon (čl. 98) ne navodi razdaljinu, već govori o biračkom mestu i prostoru „neposredno ispred” njega, a kod više prostorija za glasanje o celom objektu. Materijal RIK-a za obuku biračkih odbora iz septembra 2026. navodi da je biračko mesto spremno za otvaranje kada u perimetru od 50 m nema propagandnog materijala. Tačan tekst važećeg uputstva RIK-a proveriće pravni tim. Za posmatrača je važno da su u ovom scenariju oba pravila prekršena: plakat je u istoj zgradi, a kalendari se dele na samom ulazu. Pri ukazivanju je najsigurnije pozvati se na zakon, a u belešci navesti tačno mesto i udaljenost.

Da li treba reći predsedniku ako je on nepravilnost već primetio?

Da. Njegov komentar nije reakcija na nepravilnost, već objašnjenje zašto neće reagovati. Vaše jedno, mirno ukazivanje sa pozivom na zakon pokazuje da je odbor bio upozoren. Posle toga ne insistirate.

Da li je ovo kršenje izborne tišine?

Izborna tišina (čl. 6 ZINP) zabranjuje da se 48 sati pre dana glasanja i na dan glasanja, do zatvaranja biračkih mesta, u medijima i na javnim skupovima javno predstavljaju kandidati i liste i pozivaju birači da glasaju za određenu listu. Deljenje kalendara kod ulaza u školu nije ni medij ni javni skup u uobičajenom smislu, pa je za posmatrača jasniji i tačniji osnov čl. 98, koji se odnosi upravo na propagandni materijal na biračkom mestu i neposredno ispred njega. Da li postoji i povreda izborne tišine, procenjuje pravni tim. Posmatrač ne niže više pravnih osnova, već tačno beleži činjenice.

Možemo li da sprečimo nepravilnost?

Kao misija, da: naše prijave idu koordinatoru, a preko njega pravnom timu i posmatraču u lokalnoj izbornoj komisiji, koji mogu da reaguju. Kao pojedinačni posmatrač na biračkom mestu, ne: ne sprečavamo otvaranje, ne uklanjamo materijal i ne udaljavamo ljude. Naš deo posla je da jednom ukažemo, tačno zabeležimo i brzo javimo. Upravo tako znanje postaje moć.

Smemo li da koristimo priručnik RIK-a?

Da, kako je rečeno na obuci, priručnik RIK-a možete imati kod sebe. Ako je potrebno, diskretno ga pokažete direktno predsedniku odbora, otvoren na delu koji se odnosi na situaciju. Ne „vitlamo” njime pred članovima odbora i biračima, ne čitamo naglas i ne držimo predavanja. Tada pokazivanje priručnika nije ometanje, nego mirno potkrepljenje onoga što ste rekli.

Napomene na pojedine odgovore

• Pozivajte se na propis koji ste proverili. Ako niste sigurni u broj člana, opišite pravilo rečima. To je bolje nego navesti pogrešan član.
• Biračko mesto se otvara ili ne otvara po odluci odbora. Rečenica „biračko mesto ne sme da se otvori” je pogled člana odbora, kao u prošlom scenariju. Posmatrač beleži da li je materijal uklonjen pre otvaranja i šta je odbor odlučio.
• Prvo kratko ukazivanje, pa beleška i javljanje. Redosled je: jednom ukazujem predsedniku, beležim (uključujući njegov odgovor), izlazim i javljam koordinatoru.
• Telefon. Dok traje glasanje, telefon na biračkom mestu ne koristimo (čl. 168). Kada treba da javite koordinatoru, izađite u hodnik ili napolje. Posle zatvaranja biračkog mesta telefon se sme koristiti da biste se javili koordinatoru i primili uputstvo za Zapisnik o posmatračima, ali diskretno i bez snimanja i fotografisanja, osim fotografisanja Zapisnika o posmatračima i priloga po proceduri misije.
• Odgovarajte samostalno. Odgovori „isto kao Ana” ili „slažem se sa prethodnim” ne pokazuju šta biste vi uradili. Na biračkom mestu nećete imati od koga da vidite i preuzmete odgovor: sami ćete morati da prepoznate situaciju, postupite i napišete izveštaj. Zato je svaki trening prilika da to vežbate svojim rečima, čak i kada se slažete sa nekim.

Pravilno postupanje

Uzorni odgovor

1. Da li je ovo nepravilnost? Na osnovu čega?

Da, u sva tri slučaja. Birački odbor utvrđuje identitet birača na osnovu lične karte, pasoša, vojne legitimacije ili potvrde MUP-a umesto lične karte (ZINP čl. 93), a provera JMBG u odnosu na izvod je obavezna. To što članovi odbora birača lično poznaju ne zamenjuje proveru dokumenta. Poziv za glasanje nije lični dokument i nije uslov za glasanje, pa se identitet ne može utvrditi na osnovu njega.

2. Šta radim, a šta ne radim?

Jednom, tiho i mirno, ukazujem predsedniku biračkog odbora: „Izvinite, identitet birača se utvrđuje na osnovu ličnog dokumenta i provere JMBG u izvodu, i kada ih članovi odbora poznaju.” Ako je potrebno, diskretno mu pokažem odgovarajući deo priručnika RIK-a. Ako se praksa nastavi, ne ponavljam primedbu. Beležim svaki novi slučaj, izlazim i javljam koordinatoru.

Ne obraćam se biračima ni članu odbora koji izdaje listiće, ne gledam dokumente birača i ne prilazim stolu sa izvodom. Ne komentarišem pred biračima i ne raspravljam.

3. Šta beležim i kada javljam koordinatoru?

Beležim:

• vreme svakog slučaja i broj biračkog mesta;
• funkciju člana odbora koji je izdao listić, a njegovo ime samo ako je vidljivo na identifikacionoj kartici;
• način: bez dokumenta, samo sa pozivom, ili dokument uzet, a JMBG nije upoređen;
• ukupan broj slučajeva;
• da sam ukazao predsedniku, u koliko sati, njegove doslovne reči i da li se praksa promenila.

Ne beležim imena birača. Lični podaci birača nisu potrebni za izveštaj.

Koordinatoru javljam odmah, a najkasnije u roku od 15 minuta (nivo ŽUTO). Rok od 15 minuta je gornja granica, a ne vreme čekanja. Ako se praksa nastavi i posle mog javljanja, nove slučajeve beležim i javljam ih u sledećem javljanju.

Šta ste posebno dobro uradili

• Prepoznali ste obe „zamke”: da ni poznanstvo ni poziv za glasanje ne zamenjuju proveru dokumenta.
• Jedna od vas je odlično objasnila zašto je JMBG ključan: u istom izvodu mogu postojati dve osobe sa istim imenom i prezimenom, a razlikuje ih samo JMBG.
• Mnogi ste naveli da se beleže doslovne reči predsednika i vreme kada ste mu ukazali na nepravilnost.
• Jedan od vas je primetio da je ponavljanje važno, jer obrazac koji se uoči na više biračkih mesta pomaže koordinatorima i mobilnim timovima da reaguju na vreme.
• Više vas je samo napisalo da nikad ne vadi telefon na biračkom mestu i da ne „maše pravilnikom”. Upravo tako.

Odgovori na vaša pitanja

Šta se dešava dok sam napolju i javljam koordinatoru? Mogu da propustim nove nepravilnosti.

To je realan problem i dobro je što ste ga uočili. Izlazak ne može da se izbegne, ali može da bude kratak i promišljen:

• poruku koordinatoru pripremite u belešci dok ste još unutra, pa napolju samo pošaljite ili kratko pročitajte;
• izađite u trenutku kada je na biračkom mestu mirno, a ne usred gužve, osim ako je reč o hitnoj situaciji (nivo CRVENO);
• u belešku upišite vreme izlaska i povratka (npr. „van BM od 10:05 do 10:09”). Tako je jasno šta niste mogli da vidite, i niko ne može da tvrdi suprotno;
• ništa ne pretpostavljate o periodu dok ste bili napolju. Ako po povratku primetite promenu, beležite samo ono što ste videli.

Nijedan posmatrač ne može da vidi baš sve. Zato misija ima koordinatore, posmatrače ispred biračkih mesta i mobilne timove, a vaš izveštaj je jedan deo te celine.

Šta ako moram da izađem do toaleta ili da se javim porodici?

Kratki izlasci su normalni i dozvoljeni. Birajte mirne trenutke i upišite vreme izlaska i povratka u belešku. Lične pozive obavljajte napolju i kratko. Napomena: dva posmatrača iste organizacije ne mogu istovremeno biti na istom biračkom mestu (čl. 164), pa vas za kratko vreme ne može zameniti drugi posmatrač naše misije unutar biračkog mesta. Za vreme vašeg kratkog odsustva biračko mesto ipak nije bez kontrole: tu su članovi biračkog odbora, uključujući i kontrolore, koji su dužni da se staraju o zakonitom toku glasanja. Smene i eventualne zamene za duže odsustvo organizuje koordinator, pa se za to obratite njemu unapred.

Da li postoji koordinacija između različitih misija i upozoravanje posmatrača na istoj teritoriji pre izbora?

Unutar naše misije, da: informacije o lokacijama i rizicima idu preko koordinatora, i on ih prosleđuje posmatračima na istoj teritoriji. Ako već sada znate nešto važno o svom biračkom mestu, javite to koordinatoru odmah, ne čekajte izborni dan. Saradnja sa drugim posmatračkim organizacijama, ako postoji, dogovara se na nivou rukovodstva misije. Na samom biračkom mestu sa posmatračima drugih pouzdanih organizacija treba uspostaviti korektnu, kolegijalnu saradnju: upoznajte se, uvažavajte se i, kada je potrebno, skrenite jedni drugima pažnju na ono što se dešava, na primer dok je neko od vas kratko napolju. Ipak, svako piše izveštaj za svoju misiju na osnovu onoga što je sam video. Ako neku informaciju dobijete od posmatrača druge organizacije, u belešci to jasno navedite (npr. „prema rečima posmatrača druge misije”), da bi se razlikovalo od onoga što ste lično videli.

Da li smem da se krećem po biračkom mestu i diskretno zavirujem (sprej, lampa, izvod, JMBG)?

Posmatrač ima pravo da nesmetano prati svaku radnju (čl. 166), pa smete i da stojite i da se diskretno pomerite kako biste bolje videli, ako time ne ometate birače ni rad odbora. Ako sa svog mesta ne vidite dobro, zamolite predsednika za bolje mesto.

Postoji jasna granica: ne prilazite stolu sa izvodom, ne gledate u izvod, u dokumente ni u JMBG birača i ne prilazite paravanu. JMBG je lični podatak birača. Vaš posao je da vidite da li se provera radi, a ne da sami čitate podatke. Ono što možete da vidite sa razdaljine, na primer da li se prst prska ili da li se lampa koristi, slobodno pratite.

Šta ako već sada znamo da je preko puta škole stranačka kancelarija sa obeležjima, iz koje se prati ko je izašao na glasanje?

Ovo je veoma važna informacija i treba je odmah, pre izbora, javiti koordinatoru: adresu biračkih mesta, gde je kancelarija, šta je na njoj istaknuto i šta ste do sada primetili. Tako pravni tim može unapred da proceni situaciju i, ako je potrebno, obavesti nadležne, a koordinator može da organizuje praćenje ispred škole.

Na izborni dan beležite samo činjenice: tačnu lokaciju i udaljenost od ulaza, šta je istaknuto, da li ljudi iz kancelarije zapisuju ili prozivaju birače, da li zaustavljaju ljude i u koliko sati. Ne prilazite kancelariji, ne fotografišete ljude izbliza i ne ulazite u razgovor. Zakon (čl. 98) zabranjuje i isticanje stranačkih obeležja i pravljenje spiskova birača van službene evidencije na biračkom mestu ili neposredno ispred njega. Da li je kancelarija preko puta „neposredno ispred” biračkog mesta, procenjuje pravni tim. Vi mu dajete tačne podatke da to može da proceni.

Napomene na pojedine odgovore

• Jedno ukazivanje, ne razgovor. Neki ste predsedniku išli više puta, sa dužim objašnjenjima, upozorenjem da ćete „to uneti u primedbe” ili komentarom o načinu na koji se članovi odbora obraćaju biračima. To je previše i lako se doživljava kao pritisak. Za istu nepravilnost dovoljno je jedno kratko ukazivanje. Ponavljanje beležite i javljate, a ne ukazujete ponovo.
• Ne obraćamo se članu odbora koji pravi propust, već samo predsedniku. Ne kažemo članu „uzmite ličnu kartu”.
• Ne čekamo da reaguju kontrolori. Posmatrač postupa nezavisno od toga šta rade članovi odbora.
• Ne odlučujemo šta biraču sledi. Da li će birač bez dokumenta glasati, odlučuje odbor. Mi beležimo šta je odbor uradio.
• Dokumenti za identifikaciju su oni sa spiska iz obuke RIK-a: lična karta, pasoš, vojna legitimacija i potvrda MUP-a umesto lične karte. Vozačka dozvola nije na tom spisku.
• Javljamo i kada predsednik uvaži primedbu, kratko, kako smo objasnili u scenariju 2.
• Svako odgovara svojim rečima. „Isto kao Miloš” ili „kao većina” ne pokazuje šta biste vi uradili, čak i kada je odgovor tačan. Ako vam je kucanje na telefonu naporno, dovoljna su tri kratka odgovora, ali neka budu vaša.

Pravilno postupanje

Uzorni odgovor

1. Da li je ovo nepravilnost? Na osnovu čega?

Da. Glasanje je tajno (ZINP čl. 95). Prema čl. 98, neovlašćeno snimanje i fotografisanje na biračkom mestu je narušavanje reda, a odbor je dužan da se stara o redu. Ponašanje trojice birača može ukazivati na kontrolisano glasanje, ali da li je reč o krivičnom delu (KZ čl. 156 i 160), procenjuje pravni tim, a ne posmatrač.

2. Šta radim, a šta ne radim?

Posle prvog slučaja jednom, tiho i mirno, ukazujem predsedniku odbora: „Izvinite, birač iza paravana je držao telefon iznad listića. Fotografisanje na biračkom mestu nije dozvoljeno.” Kada uočim obrazac kod trojice birača, ne ukazujem ponovo, već beležim, izlazim i odmah javljam koordinatoru, uključujući i ono što sam video kroz prozor.

Ne prilazim paravanu, ne otvaram zavesu kabine i ne gledam u listić. Ne obraćam se biračima, ne tražim da mi pokažu telefon i ne idem za njima napolje. Ne fotografišem birače, automobil ni vozača.

3. Šta beležim i kada javljam koordinatoru?

Beležim samo ono što sam video:

• vreme svakog slučaja, broj biračkog mesta i vrstu paravana;
• „birač je držao telefon iznad listića oko 5 sekundi”, a ne „fotografisao je listić”, jer to ne mogu da potvrdim;
• da su trojica zaredom izabrala kabinu iako su kartonski paravani bili slobodni i približno koliko se svaki zadržao;
• da je poslednji izašao gledajući u telefon;
• šta sam video kroz prozor: vozilo, boju, marku i tablice ako se vide, i da su birači nešto pokazivali vozaču na telefonima;
• da sam ukazao predsedniku, u koliko sati i šta je odgovorio, i da li su članovi odbora reagovali.

Obrazac sa vozilom ispred škole javljam odmah, jer koordinator može da obavesti posmatrača ispred biračkog mesta ili mobilni tim dok je vozilo još tu.

Šta ste posebno dobro uradili

• Jedna od vas je tačno primetila da smo telefon videli samo kod prvog i poslednjeg birača, a za ostale samo nagađamo. Upravo tako razmišlja dobar posmatrač.
• Više vas je napisalo da u belešku ulazi ono što su birači radili, a ne vaša sumnja o tome šta se dešava.
• Mnogi ste se setili da zabeležite tablice i opis vozila bez fotografisanja i da beležite vreme izlaska i povratka na biračko mesto.
• Jedan od vas je predložio da članovi odbora pri poučavanju birača napomenu da je telefon zabranjen. To je odlična preporuka koju misija može da uvrsti u svoj izveštaj.

Odgovori na vaša pitanja

Kako bilo šta da uočimo kod kabine sa zavesom, kada se fotografisanje ne čuje i ne vidi?

Ne treba da vidite samo fotografisanje. Pratite ponašanje koje se vidi spolja: da li birač ulazi u kabinu sa telefonom u ruci, da li bira kabinu iako su drugi paravani slobodni, koliko se zadržava u odnosu na druge birače, da li izlazi gledajući u ekran i da li se isto ponavlja kod više birača zaredom. Pojedinačni slučaj ne dokazuje ništa, ali obrazac je važan nalaz. U belešku upisujete ono što ste videli, a zaključak donosi pravni tim na osnovu više izveštaja.

Da li uopšte sme da postoji kabina sa zavesom na biračkom mestu?

Da. RIK je 24. avgusta 2026. izmenio uputstvo o izbornom materijalu, pa na biračkim mestima postoje dve vrste paravana: kartonski i kabine sa zavesom. Birač sam bira iza kog paravana glasa. Zato je izbor kabine sam po sebi potpuno u redu. Pažnju zaslužuje tek ponašanje koje se ponavlja.

Da li je nepravilnost i ono što se dešava ispred biračkog mesta? Da li to prijavljujemo predsedniku?

Ono što ste videli kod vozila je sumnja, a ne utvrđena nepravilnost, i tako je i opisujete. Koordinatoru to javljate uvek, bez obzira na udaljenost vozila. Udaljenost je važna samo za pitanje da li se obraćate predsedniku odbora: on je nadležan za red na biračkom mestu i neposredno ispred njega (čl. 98). Ako je vozilo dalje, predsedniku ne morate da se obraćate. Brzina javljanja koordinatoru je tada važnija.

Da li koordinatora zovemo ili mu pišemo poruku? Da li čekamo odgovor napolju?

Ako koordinator ne odredi drugačije: za uobičajene situacije (nivo ŽUTO) šaljite kratku pisanu poruku, jer ostaje zabeležena i koordinator može da je prosledi. Za hitne situacije (nivo CRVENO) zovite. Odgovor ne čekate dugo napolju. Ako je situacija hitna, sačekajte minut-dva da koordinator potvrdi da je primio poruku, a zatim se vratite. Odgovor proverite pri sledećem izlasku.

Da li posmatrači mogu da prate glasanje van biračkog mesta? Ide li posmatrač sam ili uz odobrenje koordinatora, i da li je korisnije pratiti to ili ostati na biračkom mestu?

Zakon izričito daje posmatraču pravo da prati glasanje van biračkog mesta (ZINP čl. 168), a akreditacija za praćenje rada biračkog odbora obuhvata i tu radnju. Posebna prijava nije potrebna. Ipak, posmatrač ne odlazi na svoju ruku, već samo po dogovoru sa koordinatorom. Na biračkom mestu je jedan posmatrač naše misije, pa njegov odlazak znači da biračko mesto ostaje bez posmatrača. Biračko mesto je po pravilu prioritet. Praćenje glasanja van biračkog mesta ima smisla kada postoje razlozi za to, na primer neuobičajeno velik broj zahteva, a o tome odlučuje koordinator.

Da li članovi odbora smeju nešto da zapisuju u svoju svesku? Da li samo posmatrači imaju pravo na beleške?

Članovi odbora smeju da vode radne beleške, na primer zbirove ili vreme. Zabranjeno je pravljenje spiskova birača koji su izašli ili nisu izašli na glasanje van službene evidencije u izvodu (čl. 98). Zato pratite šta se zapisuje: ako član odbora beleži imena ili redne brojeve birača, to je nepravilnost na koju ukazujete predsedniku. I posmatrač sme da vodi beleške na papiru, ali ne beleži imena birača. Tablice ili opis vozila slobodno zapišite odmah u svesku, ne morate da ih pamtite.

Da li smemo da proverimo olovku iza praznog paravana („piši-briši”) ili da li su kvake isprskane sprejom?

Olovka je izborni materijal i posmatrač je ne dodiruje, kao ni ostali materijal. Možete pratiti kakve olovke odbor postavlja pri uređenju biračkog mesta, pre otvaranja. Ako posumnjate da olovka nije ispravna, ukažite predsedniku i zamolite da odbor proveri. Isto važi za kvake i ograde: ako nešto primetite, ne dodirujete ništa i ne čistite, već beležite, ukazujete predsedniku i javljate koordinatoru.

Iskustvo iz Bajine Bašte: birač je dobio poziv u ime stranke, odbor je ćutao, a lokalna komisija je zaključila da nema osnova za postupak. Šta iz toga učimo?

Ovo je odličan primer pravilnog lanca postupanja: posmatrač je uočio, javio koordinatoru i postupio po uputstvu. To što komisija nije preduzela dalje korake nije neuspeh posmatrača. Naš zadatak je da tačno zabeležimo i prijavimo, a ishod zavisi od drugih. Svaki takav zapis ulazi u izveštaj misije i pokazuje kako institucije postupaju. Zato je važan i kada odmah ne dovede do reakcije.

Predlog načina brojanja listića (otvaranje kovertu po kovertu, bez otvaranja zapečaćenih paketa)

Hvala na podeljenom iskustvu. Ovo je, međutim, pitanje za članove odbora i kontrolore, a ne za posmatrače. Posmatrač ne predlaže odboru način rada, čak ni kada niko drugi to ne uradi, jer bi time preuzeo ulogu člana odbora. Materijal RIK-a za obuku odbora navodi da se glasački listići obavezno prebrojavaju. Kao što je jedan od vas tačno primetio, ako se zapečaćeni paketi ne prebroje, eventualni manjak se otkrije tek na kraju dana, kada može dovesti do poništavanja glasanja (čl. 116 t. 4). Posmatrač samo beleži kako je odbor prebrojao listiće i koji broj je upisan. Predloge za rad odbora uputite timu za obuku kontrolora.

Napomene na pojedine odgovore

• Odlučnost da, „bezobrazluk” ne. Neki od vas su napisali da treba biti malo drzak i „neka nas izbacuju”. Udaljen posmatrač ostavlja biračko mesto bez posmatrača do kraja dana. Najviše postižemo mirnim i preciznim postupanjem.
• Ne obaveštavamo kontrolore i ne „namigujemo” im. Posmatrač postupa nezavisno i informacije prenosi samo kroz misiju.
• Javljamo i kada se situacija reši. I ako vozilo ode ili predsednik reaguje, koordinatoru kratko javljate šta se dogodilo.
• Pozivajte se na propis koji ste proverili. Član 98 je ovde siguran osnov. Ako niste sigurni u broj nekog drugog člana, opišite pravilo rečima.
• Broj birača u prostoriji. Jedna od vas je primetila pravilo da u prostoriji ne može biti više birača nego paravana (čl. 95). U ovom scenariju paravana je bilo dovoljno, ali je dobro što to pravilo imate na umu.

Pravilno postupanje

Uzorni odgovor

1. Da li je ovo nepravilnost? Na osnovu čega?

Da. Prema obuci RIK-a, jedan član odbora je dužan da se stara o tome da birač ubaci presavijeni listić u kutiju. Ako odbor primeti ili posumnja da birač svoj listić nije ubacio, obaveštava policiju i lokalnu izbornu komisiju. Glasanje je lično i tajno, a birač svoj listić popunjava iza paravana i ubacuje u kutiju na biračkom mestu. Kada se papir iz biračkog mesta predaje nekome napolju i za to se nešto dobija, birač više ne odlučuje slobodno, a tajnost njegovog glasa je narušena. Ovde član odbora zadužen za kutiju ne prati ubacivanje, a ono što se vidi u hodniku ukazuje na mogući „bugarski voz”. Da li je reč o krivičnom delu (KZ čl. 156 i 157), procenjuje pravni tim.

2. Šta radim, a šta ne radim?

Odmah, tiho i mirno, ukazujem predsedniku odbora: „Izvinite, niko ne prati ubacivanje listića u kutiju. Birač je izašao, a u hodniku je nešto predao muškarcu koji tu stoji.” Zatim izlazim i odmah zovem koordinatora, sa mesta gde me muškarac iz hodnika ne vidi i ne čuje. Vraćam se i nastavljam da pratim.

Ne zaustavljam birače, ne idem za njima i ne obraćam se muškarcu u hodniku. Ne fotografišem nikoga i ne ulazim u sukob. Ne prilazim kutiji. Ako osetim pretnju, sklanjam se.

3. Šta beležim i kada javljam koordinatoru?

Beleške vodim hronološki, kao vremensku liniju, i upisujem samo ono što sam video i čuo. Primer:

• 14:40 – BM 13. Član odbora koji prati kutiju razgovara za stolom, okrenut leđima kutiji.
• 14:40 – Birač ubacuje nešto u kutiju, ruka zaklonjena telom. Ne vidim šta je ubacio.
• 14:41 – Isti birač u hodniku predaje muškarcu (oko 40 godina, tamna jakna) ljubičasti papir presavijen na pola. Dobija nešto malo i stavlja u džep. Muškarac u hodniku stoji od oko 14:20.
• 14:42 – Ukazao sam predsedniku. Odgovor: „…” (doslovno).
• 14:43–14:47 – Van biračkog mesta, poziv koordinatoru.
• 14:50 – Isti muškarac nešto pruža drugom biraču pre ulaska. Birač ubacuje listić, član odbora i dalje ne gleda kutiju.
• Vreme kada je odbor obavestio policiju i LIK, ili napomena da nije.

Ovakav zapis koordinator i pravni tim mogu odmah da koriste, jer se iz njega vidi redosled događaja, šta je posmatrač lično video i šta je sam uradio.

Koordinatora zovem odmah (nivo CRVENO), jer muškarac u hodniku verovatno nastavlja isto sa drugim biračima.

Šta se dešava posle vašeg poziva

Kod ovako ozbiljne zloupotrebe cilj misije nije samo da je zabeleži, već i da pomogne da se ona zaustavi dok traje. Posmatrač na biračkom mestu to ne radi sam, već kroz lanac postupanja misije:

• Koordinator proverava podatke sa vama, obaveštava pravni tim i, ako je potrebno, upućuje mobilni tim.
• Posmatrač misije u lokalnoj izbornoj komisiji prenosi činjenice predsedniku komisije, beleži tok tog razgovora i ishod.
• Pravni tim procenjuje da li posmatrač u komisiji podnosi primedbu, naročito ako komisija ne reaguje.
• Vi na kraju smene unosite primedbu u Zapisnik o posmatračima, u formulaciji koju odredi pravni tim.

Zato je vaš izveštaj polazna tačka za sve sledeće korake: što je precizniji, to brže i sigurnije mogu da reaguju svi ostali. Za sve to vreme vaša lična bezbednost ostaje na prvom mestu, pa ne preduzimate ništa što bi vas izložilo opasnosti.

Šta ste posebno dobro uradili

• Više vas je jasno napisalo da ne vidite šta je birač ubacio i šta je izneo, pa „bugarski voz” beležite kao sumnju, a ne kao činjenicu. Upravo tako.
• Zabeležili ste i period u kom član odbora nije pratio kutiju, a ne samo pojedinačne birače.
• Setili ste se da opišete muškarca u hodniku i koliko dugo se tu zadržava.
• Jedna od vas je napisala da će koordinatora zvati „malo dalje od biračkog mesta”. To je tačno razmišljanje o sopstvenoj bezbednosti.
• Mnogi ste beležili i vreme izlaska i povratka na biračko mesto.

Odgovori na vaša pitanja

Zašto se trudimo oko ovoga, kada manjak listića u kutiji nije veliki problem? Kako to pomaže listi koja ovo radi?

Upravo zato je „bugarski voz” opasan: u brojevima se gotovo ne vidi. Evo kako funkcioniše:

• Prvi birač iznese svoj neupotrebljen listić. Samo tada u kutiji nedostaje jedan listić.
• Napolju organizator popuni taj listić za svoju listu.
• Sledeći birač unese popunjen listić i ubaci ga u kutiju, a svoj, prazan, iznese napolje. Za to dobije nagradu.
• Organizator popuni i taj prazan listić, i krug se ponavlja.

Svaki sledeći birač ubaci tačno jedan listić, pa se na kraju dana brojevi skoro potpuno slažu. Nedostaje samo prvi listić, a takav manjak, kako ste i sami primetili, ne dovodi do poništavanja glasanja (čl. 116 poništava glasanje samo kada je listića više, a ne manje). Zato se ova zloupotreba ne može otkriti brojanjem, već samo posmatranjem.

Listi koja ovo organizuje to donosi kontrolisan glas: organizator sam popunjava listić, pa je siguran za koga je glas dat, a birača plaća tek kada iznese prazan listić. To je kupovina glasova sa garancijom. Upravo zato je vaše zapažanje ovde vrednije nego bilo koja računica na kraju dana.

Ispada da kontrolori ništa ne rade. Gde je kontrolor „naše liste”?

Scenariji su namerno napravljeni tako da odbor ne reaguje, jer treniramo posmatrače. Da u scenariju neko drugi reaguje, ne bi bilo šta da vežbate. Na izborima mnogi kontrolori svoj posao rade savesno, ali posmatrač ne sme da računa na to. Postupa isto bez obzira na to da li je kontrolor reagovao.

Važna napomena: posmatrač nema „našu listu”. Misija je nepristrasna, a kontrolori su predstavnici lista i nisu deo misije. Zato posmatrač beleži šta su članovi odbora, uključujući kontrolore, uradili ili propustili, ali ne zavisi od njih i ne sarađuje sa njima.

Da li se ovakve sumnje javljaju porukom ili pozivom?

Pozivom. Za nivo CRVENO, kao što je sumnja na organizovanu zloupotrebu koja je u toku, koordinatora zovete odmah. Poziv je brži, a koordinator može odmah da vam postavi pitanja i da uključi mobilni tim dok je muškarac još u hodniku. Ako ne možete bezbedno da razgovarate, na primer jer je osoba blizu, pošaljite kratku poruku („BM 13, hitno, zovite me”) i udaljite se na mesto gde možete da razgovarate. Za uobičajene situacije (nivo ŽUTO) i dalje je dovoljna pisana poruka.

Napomene na pojedine odgovore

• Prvo kratko ukazivanje, pa odmah poziv. Neki ste napisali da predsedniku ne govorite ništa „jer je situacija hitna”. Jedna kratka rečenica predsedniku traje nekoliko sekundi i važna je: odbor je dužan da obavesti policiju i LIK, a vaša beleška pokazuje da je bio upozoren. Odmah zatim zovete koordinatora.
• Ne čekamo da završimo beleške. Za CRVENO koordinatora zovete odmah. Kratke beleške napravite pre izlaska, a detalje dopišite po povratku.
• Ne dajemo predsedniku gotove zaključke. Rečenica „postoji sumnja da je na delu bugarski voz” je zaključak. Recite ono što ste videli: niko ne prati kutiju, a birač je u hodniku nešto predao muškarcu.
• Ne beležimo imena birača, ni u ovom slučaju. Dovoljni su vreme i opis.
• Pišemo „papir”, ne „listić”, kada nismo sigurni šta je predato. „Ljubičasti papir presavijen na pola” je činjenica, a „glasački listić” je zaključak.
• Pozivajte se na propis koji ste proverili. Ako niste sigurni u broj člana ili stava, opišite pravilo rečima.

Pravilno postupanje

Uzorni odgovor

1. Da li je ovo nepravilnost? Na osnovu čega?

Da, i to među najtežima. Svaki birač ubacuje u kutiju samo jedan, svoj listić, pod nadzorom člana odbora. Član odbora ne sme da ubacuje listiće. Ako se pri utvrđivanju rezultata pokaže da je u kutiji više listića nego birača koji su glasali, lokalna izborna komisija poništava glasanje na tom biračkom mestu (ZINP čl. 116 t. 1). Da li je reč o krivičnom delu (KZ čl. 157 i 161), procenjuje pravni tim.

2. Šta radim, a šta ne radim?

Odmah, tiho i mirno, ukazujem predsedniku odbora: „Izvinite, član odbora pored kutije je upravo ubacio nešto što je izvadio iz jakne.” Zabeležim vreme i nekoliko reči, izlazim i odmah zovem koordinatora. Vraćam se i do kraja dana posebno pratim kutiju.

Ne prilazim kutiji, ne tražim da se otvori, ne obraćam se članovima odbora koji su učestvovali i ne govorim glasno pred prisutnima. Ne usklađujem viđeno sa posmatračem druge organizacije.

3. Šta beležim i kada javljam koordinatoru?

Pre izlaska samo kratko: „18:20, član BO pored kutije, svežanj iz jakne u kutiju, ukazao predsedniku.” Po povratku dopisujem:

• funkcije oba člana odbora (ko je ubacivao, a ko zaklanjao), a imena samo sa identifikacionih kartica;
• šta sam tačno video: „svežanj presavijenih ljubičastih papira”, „ugao papira je virio iz otvora”, a ne „ubacio 20 listića”;
• odgovor predsednika, doslovno, i da li je odbor nešto preduzeo;
• da je bio prisutan posmatrač druge organizacije (naziv organizacije);
• vreme izlaska i povratka.

Na kraju dana beležim broj birača koji su glasali i broj listića u kutiji. Ako je listića više, to je zakonski osnov za poništavanje, a moja beleška od 18:20 objašnjava kako je do toga došlo.

Zamke u scenariju: da li ste ih izbegli?

1. Iskušenje da se priđe kutiji ili zahteva njeno otvaranje

Izbegli ste je. Niko nije pokušao da priđe kutiji, i to je odlično.

2. Posmatrač druge organizacije

Uglavnom ste je izbegli. Najbolji odgovor je glasio: „Ne bih se konsultovala niti razmenjivala utiske sa drugim posmatračima.” Upravo tako: dva nezavisna izveštaja vrede više nego dva usklađena. U belešci samo navedete da je bio prisutan, a ne šta je on „verovatno video”. Jedan od vas je napisao da bi predsedniku glasno, „da svi čuju”, saopštio šta je video i naveo svedoka. To nije pravilno: obraćanje ostaje tiho, a svedoka ne navodimo, već samo beležimo da je bio prisutan.

3. Kraj dana

Ovu zamku većina nije videla. Mnogi ste naveli da višak listića poništava glasanje, ali skoro niko nije napisao da će to i proveriti pri brojanju. Događaj od 18:20 tek na kraju dana dobija svoju punu težinu, kada se uporede broj listića u kutiji i broj birača koji su glasali.

4. Opis umesto procene

Delimično. Neki ste napisali da je „birač ubacio svežanj”, iako je to uradio član odbora. To pokazuje koliko je važno pažljivo zabeležiti ko je šta uradio. Drugi su pisali „falsifikovanje” ili „imena počinilaca”. Opisujemo šta smo videli, a kvalifikaciju ostavljamo pravnom timu.

Izlaznost: ko je beleži i šta radi posmatrač

Evidenciju o izlaznosti tokom dana vode kontrolori. Broj birača koji su glasali je javan podatak, pa ga odbor na zahtev mora saopštiti i posmatraču. Posmatrač zato ne mora da broji svakog birača ili da „udara recke” za svaki listić. Izlaznost beleži u dogovoru sa koordinatorom, na primer tako što u određenim terminima (11, 15 i 19 časova) zamoli predsednika za trenutni broj birača koji su glasali i upiše ga u beleške.

Ovaj podatak je važniji nego što izgleda. Kao što je jedan od vas tačno primetio, ko ubaci desetak listića u 18:20 može pokušati da do zatvaranja „pokrije” višak potpisima u izvodu za birače koji nisu došli. Nagli skok izlaznosti u poslednjem satu, zabeležen u vašim terminima, može da ukaže upravo na to.

Odgovori na vaša pitanja

Da li prvo da se javim koordinatoru, pa tek onda da zabeležim?

Kod nivoa CRVENO redosled je: kratko ukazivanje predsedniku, pa nekoliko reči u beleške (vreme i šta ste videli), pa odmah izlazak i poziv. Detalje dopisujete po povratku. Nekoliko reči pre izlaska je važno, jer u žurbi lako zaboravite tačno vreme. Napomena: to su vaše beleške. Zapisnik o posmatračima popunjavate tek na kraju smene, prema uputstvu pravnog tima.

Da li beležimo svaki izlazak sa biračkog mesta, koliko traje i zašto?

U svojim beleškama, da: svaki izlazak, sa vremenom izlaska i povratka i kratkim razlogom („koordinator”, „pauza”). To je važno jer pokazuje kada niste bili prisutni, pa niko ne može da tvrdi da ste nešto propustili ili videli. U Zapisnik o posmatračima ovo ne upisujete: tamo predsednik odbora upisuje samo vreme vašeg dolaska i konačnog odlaska sa biračkog mesta.

Da li je ova situacija automatski razlog za obaranje biračkog mesta?

Ne automatski. Glasanje se poništava ako se pri brojanju utvrdi da je listića u kutiji više nego birača koji su glasali (čl. 116 t. 1). Ako je neko višak „pokrio” lažnim potpisima u izvodu, brojevi se mogu poklopiti. Zato su vaša beleška od 18:20 i praćenje izlaznosti toliko važni: oni su dokaz i kada računica ne pokaže ništa.

Šta ako je osoba koja je ubacila listiće baš predsednik odbora?

Tada je obraćanje njemu besmisleno. Taj korak preskačete, beležite i odmah zovete koordinatora. Koordinator i pravni tim odlučuju o daljim koracima, na primer o obaveštavanju lokalne izborne komisije. U beleškama navedite da se predsedniku niste obraćali i zašto.

Šta ako je drugi posmatrač ili kontrolor već reagovao pre mene?

Predsedniku ne morate ponovo da ukazujete na istu stvar. Ali beležite i javljate koordinatoru kao i inače: šta ste videli, da je neko drugi već ukazao (funkcija ili organizacija) i šta je predsednik odgovorio. Vaš izveštaj je nezavisan od tuđeg.

Da li posmatrač sme da stoji naslonjen na zid, iza odbora, tih i neprimetan?

Kako je edukator već odgovorio, mesto nije strogo propisano i zavisi od prostora. Dopuna: stajanje iza leđa članovima odbora nije preporučljivo, jer odatle vidite izvod, dokumente i JMBG birača, a to su lični podaci. Najbolje je mesto sa strane, odakle istovremeno vidite sto, kutiju i paravane. Ako niste sigurni, pitajte predsednika, a ako se odbor buni, pomerite se.

Prijateljici su stigla tri poziva za glasanje za ranije vlasnike stana. Šta može da uradi pre izbora?

Birački spisak je zaključen 9. oktobra, pa ga više ne može promeniti ona, već samo nadležni organ. Može da obavesti policiju (MUP), koja vodi evidenciju prebivališta, da te osobe ne žive na njenoj adresi. Pozive ne treba bacati, a ni davati drugima. Informaciju može da prosledi i koordinatoru, jer pravni tim prati ovakve slučajeve. Važno je znati i da poziv nije uslov za glasanje: niko ne može glasati umesto tih osoba ako odbor pravilno proverava lični dokument i JMBG. Zato je provera identiteta na biračkom mestu ključna zaštita.

Da li se može glasati sa potvrdom o izradi novog pasoša, uz stari istekli pasoš?

Prema materijalu RIK-a, identitet se utvrđuje na osnovu lične karte, pasoša, vojne legitimacije ili potvrde MUP-a umesto lične karte. Potvrda o izradi pasoša nije na tom spisku, a istekao pasoš sam po sebi nije dovoljan. Najsigurnije je glasati sa važećom ličnom kartom ili sa potvrdom MUP-a o podnetom zahtevu za ličnu kartu. U nejasnim slučajevima najbolje je da se birač unapred obrati lokalnoj izbornoj komisiji.

Dopune odgovorima edukatora

• Kako reaguju „obični” birači? Kako je rečeno, birač može odmah da ukaže odboru na nepravilnost. Dopuna: birač kome je povređeno pravo može u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta da podnese zahtev za poništavanje glasanja lokalnoj izbornoj komisiji. Posmatrač ne savetuje birače, ali beleži da se birač požalio, šta je rekao i kako je odbor reagovao.
• Podsećanje predsednika na presudu iz Mionice. Tačno je da je ta presuda važan presedan. Ipak, savetujemo oprez: pominjanje krivičnih presuda na biračkom mestu predsednik lako može da doživi kao pretnju, što vodi raspravi ili udaljavanju posmatrača. Za posmatrača je sigurnije da ostane pri kratkom opisu viđenog. Pravni tim i koordinatori su ti koji mogu da se pozovu na presude i krivičnu odgovornost.

Napomene na pojedine odgovore

• Ne obraćamo se glasno i ne navodimo svedoke. Obraćanje predsedniku ostaje tiho i kratko.
• Ne sedamo iza kontrolora ili za sto odbora. I kada nam je namera dobra, to nije mesto za posmatrača.
• Dobro zapažanje: neupotrebljeni listići. Jedan od vas je tačno upozorio da i jedan prazan listić iz otvorenih koverata, ubačen u kutiju, stvara višak. Zato pratite i gde stoje neupotrebljeni listići.
• Pozivajte se na propis koji ste proverili. Ako niste sigurni u broj člana, opišite pravilo rečima.

Pravilno postupanje

Uzorni odgovor

1. Da li ovde postoji nepravilnost? U čemu i na osnovu čega?

Da. Birač koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta ne može da dođe na biračko mesto može da glasa van njega, na području tog biračkog mesta, ako o tome obavesti lokalnu izbornu komisiju najranije 72 časa pre dana glasanja ili birački odbor najkasnije do 11 časova na dan glasanja (ZINP čl. 96). Prijem četiri zahteva u 11:25 je nepravilnost. „Par minuta posle roka” nije izuzetak.

Ostale okolnosti same po sebi nisu kršenje zakona, ali su signal za moguću zloupotrebu: jedna osoba donosi spisak od 14 (pa još 4) birača, broj zahteva sa jedne adrese je porastao, a dva birača sa spiska su već glasala na biračkom mestu.

2. Šta radim, a šta ne radim?

Kada predsednik primi zahteve u 11:25, tiho mu kažem: „Izvinite, rok za prijavu glasanja van biračkog mesta je 11 časova.” Beležim njegov odgovor. Pošto je sumnja na organizovano prijavljivanje ozbiljna, izlazim i porukom javljam koordinatoru odmah.

Ne tražim spisak i ne prepisujem imena birača. Ne obraćam se osobi koja je donela spisak. Ne komentarišem precrtavanje. Ne idem za poverenicima na svoju ruku.

3. Šta beležim i kada javljam koordinatoru?

• 10:40: osoba („iz komšiluka”, kratak opis) predala spisak sa 14 zahteva, predsednik ga primio;
• primedba člana odbora o većem broju zahteva sa jedne adrese, doslovno;
• 11:25: ista osoba predala još 4 zahteva, predsednik ih primio uz reči „samo par minuta posle roka”;
• moje ukazivanje predsedniku i njegov odgovor;
• da su pri proveri u izvodu za 2 birača sa spiska već postojali potpisi i da su precrtani;
• vreme polaska poverenika i za koliko birača su poneli materijal.

Koordinatoru javljam odmah posle 11:25, a dopunu šaljem kada poverenici krenu.

Nepravilnost i signal nisu isto

Ovaj scenario je imao dva sloja, i to je bila glavna zamka:

• Nepravilnost je kršenje konkretnog pravila: prijem zahteva posle 11 h. Na nju ukazujete predsedniku.
• Signal je okolnost koja sama po sebi nije zabranjena, ali zajedno sa drugim okolnostima ukazuje na moguću zloupotrebu: jedan donosilac za 18 birača, porast broja zahteva sa jedne adrese, prijavljeni birači koji su već glasali. Signal ne prijavljujete predsedniku kao prekršaj, već ga tačno beležite i javljate koordinatoru.

Iskustvo sa prethodnih izbora govori upravo ovo: birače je prijavljivalo drugo lice, a kada su poverenici došli na adrese, ispostavilo se da su ti birači već glasali. Pojedinačno svaka činjenica izgleda bezazleno. Tek zajedno, u vašem izveštaju, pokazuju obrazac. Zato je ovde nivo hitnosti viši od uobičajenog.

Zamke u scenariju: da li ste ih izbegli?

1. Rok od 11 časova

Izbegli ste je. Gotovo svi ste prepoznali da su zahtevi primljeni u 11:25 neblagovremeni.

2. Precrtavanje birača koji su već glasali

Mnogi su u nju upali. Više vas je napisalo da je precrtavanje „nedozvoljeno” ili „zataškavanje”. Naprotiv: kada odbor utvrdi da je birač već glasao, ispravno je da poverenici ne idu kod njega, jer niko ne može glasati dva puta. Odbor je ovde postupio pravilno. Ono što je važno nije precrtavanje, već činjenica da su prijavljeni birači koji su već glasali. Nju beležite i javljate.

Isto važi i za zaključak „neko je glasao umesto njih”. Moguće je i da su ti birači sami došli na biračko mesto, a da ih je neko prijavio bez njihovog znanja. Mi ne znamo šta se dogodilo, pa i ne pišemo pretpostavku, nego činjenicu: „za 2 birača sa spiska postojao je potpis u izvodu”.

3. Ko sme da obavesti odbor

Više vas je napisalo da je prijava preko komšije „nedozvoljena” i da je može podneti samo birač, član porodice ili staratelj. Zakon kaže da birač „obaveštava” komisiju ili odbor, ali ne propisuje način niti zabranjuje da poruku prenese drugo lice. Prijavljuje lično birač ili član porodice, a da to čini komšija nije uobičajeno. Zato prijava preko komšije, i to spisak od 18 imena iz ruke jedne osobe, jeste ozbiljan signal koji beležimo i javljamo, ali je ne nazivamo prekršajem bez propisa na koji možemo da se pozovemo. Kako je jedna od vas tačno napisala: „nisam našla ni u priručniku, ni u Zakonu”. Upravo tako se razmišlja: ono što ne možemo da potvrdimo propisom, ne nazivamo prekršajem.

4. „Zahtevam”, „sprečavam”, „ukazujem više puta”

Neki ste pisali da „zahtevate da se postupi po propisima”, da ćete „nastojati da se utvrde sve činjenice” ili da ćete predsedniku prići tri puta. Posmatrač ne zahteva i ne vodi postupak. Ukazuje jednom, tiho, na konkretnu nepravilnost, a ostalo beleži.

Odgovori na vaša pitanja

Ko sme da prijavi birača za glasanje van biračkog mesta, za koliko birača i kojim aktom je to uređeno?

Ovo pitanje je postavilo više vas, i to s razlogom. Odgovor je: nijedan propis to izričito ne uređuje.

• Zakon (ZINP čl. 96) kaže samo da birač može da glasa van biračkog mesta „ako o tome obavesti” lokalnu izbornu komisiju (najranije 72 časa pre dana glasanja, a najkasnije do 11 h na dan glasanja) ili birački odbor (na dan glasanja do 11 h). Ne propisuje način obaveštavanja, ne pominje člana porodice ni drugo lice i ne ograničava broj birača koje jedna osoba može da prijavi.
• Materijal RIK-a za obuku ponavlja rokove i navodi šta odbor proverava: da li su prijavljeni birači upisani u izvod i da li se nalaze na području biračkog mesta. Ni on ne propisuje ko podnosi obaveštenje.
• Priručnik RIK-a za biračke odbore navodi da odbor evidentira primljena obaveštenja, a u zapisnik upisuje broj birača koji su glasali van biračkog mesta i njihove redne brojeve iz izvoda. Ni tu nema pravila o tome ko obaveštava.

Birača za glasanje van biračkog mesta prijavljuje lično birač ili član njegove porodice, i to je ono što ste čuli na obuci. Da komšija ili neko „iz komšiluka” prijavljuje birače nije uobičajeno, i upravo zato je to signal. Ipak, pošto zakon izričito ne propisuje ko prenosi obaveštenje, posmatrač tu okolnost ne naziva „nezakonitom” i predsedniku na nju ne ukazuje kao na prekršaj. Može i treba da zabeleži da je jedna osoba donela 14, pa još 4 zahteva, jer je upravo to obrazac koji je na ranijim izborima vodio do zloupotreba. Procenu daje pravni tim.

Zato je dobro što ste tražili osnov za tvrdnju pre nego što ste je napisali. Tako treba raditi i na izborni dan.

Treba li da pratim da li predsednik upisuje podatke osobe koja je donela spisak?

Zakon ne propisuje da se upisuju podaci donosioca, pa njihovo odsustvo nije nepravilnost. Vi beležite kratak opis osobe i vreme, bez traženja ličnih podataka.

Mogu li da pratim poverenike na teren?

Samo po dogovoru sa koordinatorom, nikako na svoju ruku. Dok ste na terenu, niste na biračkom mestu, a to koordinator mora da zna i da proceni. Ako odete, beležite vreme izlaska i povratka.

Šta pratim kada poverenici krenu i kada se vrate?

Kako je jedan od vas detaljno opisao: koliko listića i potvrda nose (treba da odgovara broju birača kod kojih idu), da li su tri poverenika iz različitih izbornih lista, a po povratku da li broj službenih koverata odgovara broju potvrda. Koverat bez potpisane potvrde se ne otvara, smatra se da birač nije glasao (čl. 96). Sve to beležite, a ne proveravate sami.

Napomene na pojedine odgovore

• Beleške i zapisnik nisu isto. Neki su napisali „u zapisnik unosim sve detalje”. Tokom dana pišete u svoje beleške. Zapisnik o posmatračima popunjavate na kraju, prema uputstvu pravnog tima.
• Ne prepisujemo imena birača. Beležimo brojeve (14 + 4, 2 već glasala), a ne imena sa spiska. Lični podaci birača nisu deo našeg izveštaja.
• Ne ocenjujemo predsednika. „Predsedniku se ne može verovati” je utisak. Činjenica je: „primio 4 zahteva u 11:25”. Pravni tim će iz činjenica sam izvući zaključak.
• Precrtava se spisak za glasanje van biračkog mesta, ne izvod. Neko je pitao da li je precrtavanje u biračkom spisku dozvoljeno. U scenariju se dva birača uklanjaju sa spiska prijavljenih za glasanje van biračkog mesta, što je ispravno. U izvodu iz biračkog spiska se ništa ne precrtava i ne menja. Kada biste to videli, to bi bila ozbiljna nepravilnost.
• Ipak se obraćamo predsedniku, jednom. Jedan od vas je napisao da se predsedniku uopšte ne bi obraćao. Kod jasne nepravilnosti, kao što je prijem zahteva u 11:25, kratko i tiho ukazivanje je deo postupanja. Kod signala (spisak iz ruke jedne osobe, više zahteva sa iste adrese) ne ukazujemo, već beležimo.
• Ne proveravamo da li su birači zaista nepokretni. Odbor proverava upis u izvod i područje biračkog mesta, a zdravstveno stanje birača ne proverava niko na biračkom mestu, pa ni posmatrač to ne predlaže.
• Ne organizujemo izlazak na adrese. Odlazak kod birača obavljaju tri poverenika odbora. Posmatrač ih može pratiti samo po dogovoru sa koordinatorom, a ne traži od koordinatora da „obezbedi nekoga” ko će ići sa njima.
• Imena samo sa kartica. Ime člana odbora beležite samo ako je vidljivo na identifikacionoj kartici ili ga je sam naveo. Imena birača (pa ni dvoje koji su već glasali) ne beležite.
• Pohvala za konkretnost. Najbolji odgovori su navodili tačna vremena, brojeve i doslovne reči predsednika. To je izveštaj kakav nam treba. Posebno ističem odgovor sa hronološkim spiskom beleški (dolazak, opis osobe, primedba člana odbora, drugi dolazak, objašnjenje predsednika, provera u izvodu) i javljanjem koordinatoru „neposredno posle drugog dolaska, a potom pri polasku poverenika”. To je gotovo identično uzornom odgovoru.

Priručnik: Trening scenariji · strana